Постдипломске студије

Чл.80

Трећи степен студија на Православном Богословском Факултету ,,Светог Василија Острошког“ Српске Православне Цркве сачињавају постдипломске студије у циљу стицања научног степена магистра богословских наука и магистра богословско-философских наука.
Стицањем степена магистра богословских, односно богословско-философских наука стиче се право на израду докторске дисертације и полагање испита за стицање научног степена доктора богословсих наука, односно богословско-философских наука.

Чл.81

Трећи степен студија има два смера:
1)богословски смер и
2)богословско-философски смер.

Чл.82

Богословски смер има за циљ даље богословско усавршавање дипломираних теолога.
Богословско-философски смер има за циљ да академски образованим лицима православне вере пружи богословско образовање и омогући им учешће у настави у богословским школама Српске Православне Цркве и катихизацији младих,као и научно-истрживачки рад у областима где се богословске науке сусрећу и прожимају са другим наукама.

Чл.83

На богословско-философски смер могу се уписати и дипломирани теолози заинтересовани за научно-истраживачки рад у областима где се богословске науке сусрећу и пржимају са другим наукама, као и инославна академски образована лица која за то имају писмени благослов Светог архијерејског синода.

Чл.84

Право уписа на Богословски смер имају дипломирани православни теолози (односно свршени студент Богословског факултета Српске Православне Цркве православних духовних академија у рангу факултета, и других високих православних богословских школа чије дипломе нострификује Савет Духовне академије), чија је општа просечна оцена најмање 8,5.
Изузетно,Савет Академије може одобрити упис и кандидата са нижом општом просечном оценом, али не нижом од 7,5 и то на писмену препоруку једног од чланова Савета академије са правом гласа.
Приликом уписа на Богословски смер кандидат је дужан да поднесе писмени благослов надлежног епархијског архијереја,односно Патријарха српског или Светог архијерејског синода у смислу чл.31. и чл.32...ове уредбе.
Кандидат је такође дужан да поднесе доказ о довољном познавању једног страног језика из следеће групе страних језика: руски, енглески, француски и немачки.Довољно познавање претпоставља као минимум испит из језика положен на богословском или неком другом факултету, односно на духовној академији универзитетског ранга или другој високој школи, после најмање двије године слушања наставе језика.
Изузетно, Савет Академије може признати и диплому са неког вануниверзитетског, односно самосталног института за учење страног језика уколико се увери да она заиста представља еквивалент горе описаном доказу о довољном познавању страног језика.
У недостаку поузданог доказа или документа о довољном познавању језика кандидат може полагати испит из односног језика пред комисијом коју у ту сврху одреди Савет Академије.У тој комисији, поред чланова Савета Академије обавезно мора узети учешће, и то као испитивач и филолог, стручњак за језик који кандидат полаже.

Чл.85

Право уписа на богословско-философски смер имају дипломирани студенти оних факултета чије се науке сусрећу и прожимају са богословским наукама, као и дипломирани теолози заинтересовани за научно-истраживачки рад у областима где се богословске науке сусрећу и прожимају са другим наукама.
Кандидат за упис на Богословско-философски смер дужан је да поднесе факултету диплому са општом просечном најмање 8,5.
Изузетно, Савет може одобрити упис и кандидату са нижом општом просечном оценом, али не нижом од 7,5 и то на писмену препоруку једног од чланова Савета академије са правом гласа .
Приликом уписа на Богословско-философски смер кандидат је дужан да поднесе благослов надлежног архијереја, односно Патријарха српског или Светог архијерејског синода, у смислу Чл.31. и Чл.32. ове уредбе.
Уз молбу кандидат подноси и извод из матичне књиге крштених.
Кандидат је такође дужан да поднесе доказ о довољном познавању једног страног језика из следеће групе страних језика: руски, енглески, француски и немачки.Довољно познавање претпоставља као минимум испит из језика положен на богословском или неком другом факултету, односно на духовној академији универзитетског ранга или другој високој школи, после најмање двије године слушања наставе језика.
Изузетно, Савет Академије може признати и диплому са неког вануниверзитетског, односно самосталног института за учење страног језика уколико се увери да она заиста представља еквивалент горе описаном доказу о довољном познавању страног језика.
У недостаку поузданог доказа или документа о довољном познавању језика кандидат може полагати испит из односног језика пред комисијом коју у ту сврху одреди Савет Академије.У тој комисији, поред чланова Савета Академије обавезно мора узети учешће, и то као испитивач и филолог, стручњак за језик који кандидат полаже.

Чл. 86

Сваки кандидат је дужан да положи пријемни испит који својим садржајем и квалитетом одговара обиму богословског стеченог на првом степену Богословског факултета. Пријемни се полаже из четири групе : Библијске, Црквене историје, Догматике и Литургијско-практицне.

Чл. 87

Богословски смер обухвата следеће групе богословских наука :
1. Библијске науке :

Прва година :
а) Библијска историја са археологијом
б) Свето писмо Новог завета
Друга година :
а) Библијска теологија Старог завета
б) Библијска теологија Новог завета и
в) Страни језик

2. Систематско богословље :

Прва година :
а) Историја догмата
б) Православна христологија и еклисиологија
Друга година :
а) Православна етика и агиологија
б) Упоредно богословље и историја екуменског покрета
в) Страни језик

3. Патролошке збирке :

Прва година :
а) Токови светоотачке књижевности
б) Грчки или латински језик
Друга година :
а) Развој светоотачког богословља
б) Савремена патристика
б) Страни језик

4. Историја Цркве :

Прва година :
а) Историја Цркве на Истоку
б) Историја Западног хришћанства
в) Страни језик

5. Литургијско богословље :

Прва година :
а) Православна литургика
б) Црквено и канонско право
Друга година :
а) Литургијско богословље
б) Хришћанска уметност
в) Страни језик

6. Пастирско – катихетско богословље :

Прва година :
а) Пастирско богословље
б) Омилитика
Друга година :
а) Педагогика Светих Отаца Цркве
б) Мисионарска теологија
в) Страни језик

Чл. 88

Богословско – философски смер обухвата следеће групе богословско – философских наука :
1. Богословско – философске науке :
Прва година :
а) Хришћанска философија
б) Хришћанска етика
в) Методологија философије и теологије
Друга година :
а) Хришћанска антропологија
б) Философија хришћанске етике
в) Страни језик

2. Богослофско – социолошке науке :

Прва година :
а) Православна еклисиологија
б) Историја религије
Друга година :
а) Психологија религије
б) Хришћанска социологија
в) Страни језик

3. Богословско – правне науке :

Прва година :
а) Канонско право
б) Грчки или Латински језик
Друга година :
а) Црквено право и савремено црквено законодавство
б) Црквено – брачно право
в) Литургијско богословље
г) Страни језик

4. Богословско – историјске науке :

Прва година :
а) Историја Цркве
б) Историја хришћанске културе
в) Грчки или латински језик
Друга година :
а) Историја Српске Цркве и културе
б) Историја западног хришћанства
в) Страни језик

5. Богословско – педагошке науке :

Прва година :
а) Историја педагогике
б) Православна педагогија
Друга година :
а) Пастирска психологија
б) Мисионарска теологија
в) Страни језик

Чл. 89

Студент трећег степена може уписати другу годину студија пошто претходно положи све испите из прве године.

Чл. 90

У току студија студент подноси Савету Академије на одобрење тему и план свог магистарског рада. Савет Академије одобрава тему и одређује из своје средине ментора под чијим ће руководством студент израдити магистарски рад.
Чл. 91

Завршен магистарски рад студент предаје Савету Академије у шест примерака.
Савет Академије одређује из своје средине трочлану комисију за преглед и оцену магистарског рада. У комосију обавезно улази ментор, а њени чланови , по потреби могу бити и професори других факултета Савет Академије позове као стручењаке. Магистарски рад се ставља на увид јавности месец дана пре одбране у Библиотеци Духовне академије.

Чл. 92

Комисија је дужна да у року од три месеца од дана пријемног магистарског рада исти прегледа и донесе одлуку о томе да ли је рад примљен.
Примивши рад Комисија подноси Савету Академије предлог да се одреди дан полагања испита за стицање научног знања магистра богословских,односно богословско – философских наука и за за одбрану магистарског рада.
У колико, пак , Комисија утврди да се рад мора поправити или допунити втаћа га кандидату на дораду, уз одговарајуће писмено образложење.

Чл. 93

Испит за стицање научног звања за стицање магистра богословских, односно богословско – философских наука састоји се од кандидатовог уводног излагања и одбране рада.

Чл.94

Студент Богословског смера после положених прописаних испита и одбране магистарског рада добија научно звање магистра православних богословских наука.
Студент Богословско-философског смера после положених прописаних испита и одбране магистарског рада добија научно звање магистра богословско-философских наука.
О датуму испита јавност се обавештава путем штампе.

Чл.95

Радом трочлане комисије пред којом кандидат полаже испит руководи и испиту председава ментор.

Чл.96

О полагању испита води се записник у који се уносе следећи подаци:датум испита, састав испитне комисије, лични подаци кандидата, смер и група из које се брани рад и ток испита.

Чл.97

Приликом одбране рада кандидат укратко излаже и образлаже своје основне богословско-научне ставове и закључке, указујући посебно на елементе који представљају допринос богсловско-научном истраживању.

Чл.98

После свога излагања, кандидат одговара на сва постављена питања и примедбе Комисије и пружа потребна објашњења.
По закључења испита, комисија се повлачи и, једногласно или већином гласова,доноси одлуку о томе да ли је кандидат успешно одбранио рад, односно положио испит.

Чл.99

Одбрана магистарског рада и испит за стицање научног степена магистра православних богословских,односно богословско-философских наука оцењује се на следећи начин:
а)положио,
б)положио са похвалом, и
в)положио са највишом похвалом.
Одлуку Комисије о резултату испита саопштава ментор, као председавајући и тиме закључује испит.

Чл.100

Против одлуке испитне комисије не може се подносити жалба.

Чл.101

По завршеном испиту,у року од месец дана, кандидат се свечано промовише у свечано звање магистра православних богословских наука, односно богословско-философских наука.
Промоција је јавна и врши је Ректор, у просторијама Духовне академије, уз присуство чланова испитне комисије.
О датуму промоције јавност се обавештава путем штампе.

Чл.102

Приликом промоције магистра православних богословских наука Ректор новом магистру уручује диплому.


ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТИ КОЈИ СЕ ПОЛАЖУ ЗА УПИС НА ПОСТДИПЛОМСКЕ СТУДИЈЕ ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА "СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ" У ФОЧИ



1. Свето Писмо Старог Завјета
2. Свето Писмо Новог Завјета
3. Историја Српске Цркве
4. Општа историја Цркве
5. Литургика
6. Догматика
7. Канонско Право
8. Хришћанска етика

ДВА СТРАНА ЈЕЗИКА - ЈЕДАН СЕ ПОЛАЖЕ ПРИЈЕ УПИСА, А ДРУГИ У ТОКУ СТУДИЈА.