„Библиотека свједочи о истини и лажи.“ (У. Еко: Име руже)

Двадесети вијек је донио немир и трагедију, али и рефлексију на њих. Најприје: он је осликао колико се човјек удаљио од себе, удаљивши се од ствари, колико је по-пред-метио себе по-пред-мећујући стварност око себе. Стога не чуди да је у двадесетом вијеку написано неколико сјајних дјела која у средишту збивања имају библиотеку, као парадигму човјековог сталног настојања да скупи и „документује“ трагове Логоса у твари. „Библиотека свједочи о истини и лажи“. Библиотека свједочи о дубинама, свјетлим висинама и најтамнијим нигдинама људског бића. Стога је бибилиотека једног Богословског факултета свједочанство његове сталне интенције да оствари своју мисију: да образ-ује човјека за πράξις и θεωρία-у.

„Поријекло Библиотеке губи се у древности“ – говори Еков Малахија. Поријекло наше Библиотеке се такође губи у древности, у свим оним библиотекама хришћанског свијета, чију културу и цивилизацију баштинимо. Као и оне, тако је и наша Библиотека страдала: непроцјењиво књижевно благо наше Митрополије изгубљено је у смутним временима од 1991 до 1995. године, па је ваљало опет кренути из почетка, 1994. године. Од тада се, благодаћу и помоћу Божијом, као и трудом Митрополита Дабробосанског Г. Николаја и деканâ ПБФ (Еп. Др Атанасија Јевтића и Др Предрага Пузовића) у нашој Библиотеци скупило више од 15000 наслова и више од 30000 књига. Међу теолошким издањима истичемо Мињову Грчку патрологију, едицију ЕПЕ и Лампеов Грчки патристрички лексикон. Такође посједујемо много књига из области белетристике, философије и историје, као и страну и домаћу периодику из области теологије и осталих поменутих дисциплина.

Библиотека је и једно од културних средишта Православног богословског факултета. Она је и стална трибина, на којој је могуће не само читати, већ и рећи своје мишљење и дискутовати. Наша Библиотека је отворена за све наше професоре и студенте и за све људе који осјећају егзистенцијалну жеђ да, кроз књижевно и језикословно, кроз логосно и ологошено, дођу у познање Истине.