Рођен је 10.02.1953.године у Смрдељу, општина Книн, од оца Ђуре Томасовић и мајке Милице Томасовић (рођене Шарић). Становник је града Београда и југословенски држављанин. Основну школу завршио у Ердевику, општина Шид ( 1961-1969). У средњу у Кистањама, општина Книн уписао се 1969. године, а завршио 1974.године са оцјеном одличан.

Теолошке студије наставио је у Београду на Богословском факултету. Уписао се 1974. године, а дипломирао 1978. године У исто вријеме студирао је Археологију на Философском факултету у Београду (1975-1979), на којем је стекао титулу дипломираног Археолога. На постдипломским студијама био у Хајделбергу. Двије године радио је као библиотекар на Богословском факултету у Београду. На Теолошком факултету Атинског Универзитета докторирао 1988. године са оцјеном одличан.

Дуже вријеме радио је као званични преводиоц за српско-грчки језик (или грчко-српски) у Југословенској амбасади у Атини. У амбасади је био задужен за послове информисања, културне, духовне и економске сарадње између српског и грчког народа. Био је вишегодишњи овлаштени представник Републике Српске у Атини и у том својству наставио даље да ради на проширивању наведене сарадње између српског и грчког народа. Тако су многи грчки научници, сликари, музичари, бизнисмени и култирни радници посјетили Југославију, а такође и представници Срба су посјетили Грчку. Његовим залагањем почео је да се предаје српски језик у ''Центру за изучавање страних језика на Атинском Универзитету''. Тај предмет он предаје, а његова књига ''Српски језик'' је прихваћена као званични уџбеник за учење српског језика на Атинском Универзитету. Такође предаје Старословенски језик на Теолошком факултету Атинског Универзитета. Са истог Универзитета сваке године у Србију (или Републику Српску) шаље грчке студенте и постдипломце на усавршавање српског језика и ради научне сарадње. Крајем 1995. године основао је Српски Културни Центар у Грчкој, чији је предсједник, и у којем веома активно ради на сарадњи између грчких Универзитета и Универзитета у нашој земљи, као и на организовању научних скупова, изложби, итд. Тјесно сарађује са великим бројем научних и културних установа широм свијета. Многи научници његовим посредовањем и залагањем су посјетики Југославију и Грчку. Такође, на његову иницијативу су и многе фолклорне групе из наше земље имале прилику да бесплатно посјете Грчку и да грчки народ упознају са културним, духовним, фолклорним и музичким благом нашег народа. Активно је радио и на прикупљању хуманитарне помоћи за све оне којима је та помоћ била потребна у српском народу и његовој Цркви, као и на прикупљању помоћи за обнову српских културно-историјских споменика (цркава и манастира), и проналажењу стипендија за српску дјецу. Посебно је снадбјевао наше болнице са лијековима, разним апаратима и свом потребном опремом, а српске рањенике је доводио на лијечење у грчким болницама. Хуманитарна помоћ је упућена многим болницама, а међу њима наводе се само неке: Радиолошки Институт у Београду, болница у Сланкамену, болница на Брежанијској Коси, у Бања Луци, Војна болница у Београду, Светога Саве у Београду и Светога Саве у Книну итд. У току рата, а и касније, побратимио је приличан број српских и грчких општина. Моментално је у току братимљење српских и грчких фолклорних група. Наше школе је снадбијевао са књигама и сиромашним ђацима је пружана материјална помоћ. У Грчку је до данас довео неколико стотина српске дјеце, која су у њој редовно похађала школу, међу њима је био велики број и оне дјеце коју је доводио у Грчку на љетовање и рехабилитацију. Већ годинама редовно шаље по сто дјеце годишње на Кипар, која тамо бесплатно проводе мјесец дана у току љетњег распуста.

У задњих неколико година ради као професор српског језика у ''Центру за изучавање страних језика на Атинском  Универзитету'', а такође и као предавач Старословенског језика на Теолошком факултету, гдје има прилику да Грке упозна са српским језиком, културом и проблемима са којима се српски народ сусреће.

Годинама ради као судски тумач за српско – грчки језик (у оба смјера). Такође симултано преводи на међународним скуповима и семинарима. У министарству спољних послова Грчке испитује кандидате који конкуришу да раде као званични преводиоци за српско – грчки или грчко – српски језик. До сада је узео учешћа на многим међународним научним скуповима и културним манифестацијама. Такође, веома често говори на радију и телевизији на теме ''за округлим столом'' из српског језика, културе, историје, књижевности, теологије, као и на теме које се тичу страдања српског народа и свих збивања у нашој земљи у последњих десетак година.

Ожењен је Гркињом, која је студирала у Београду и говори перфектно српски језик. Има довје дјеце, сина и кћерку. У последњих двадесет година настањен је у Атини у којој наставља да се бави горе наведеним активностима.

            Објављени радови:

1.      Мехлиседек и тајна свештенства Исуса Христа, Атина 1990, стр.260 (докторска дисертација на грчком).

2.      Италијански превод дисертације: Melchisedek e il sacerdozio di Cristo, изд. Edizioni Messaggero Padova 1993 (превео Antonio Ranzolin).

3.      Преводи дела светих Отаца са грчког на српски почели су да се објављују у часопису: ''Истина'' (издање епархије Далматинске – Книн) 8 (1991) 25-28, 9-10 (1992) 21-23. Због рата часопис је престао да излази, а преводи остају у рукопису и чекају свог издавача.

4.      Записи и натписи код Срба кроз векове, Гласник 4 (1991) 76-78.

5.      Хришћански храм. – Тумачење храма са православне тачке гледишта, Богословље 34 (1990) 109-123.

6.      Тумачење другог Псалма, Атина 1991, стр. 58 (на грчком)

7.      Тајна богопознања и у Христу Откровење у односу на Стари Завет, Атина 1991, стр. 30 (на грчком)

8.      Историјски развој хришћанског празника Пасхе, Богословље 25 (1991) 37-48.

9.      Српски народ и његова Црква, ''Синаксис'' 40 (1991) 83-86 (на грчком)

10.  Православље у Србији, ''Ексодос'' 11 (1992) 19-23 (на грчком)

11.  Симо Матавуљ (1852-1908), Сердар српске књижевности, Атина 1995 (на грчком).

12.  Тајна зла и греха у светлости Православља, Теолошки погледи 1-4 (1996) 37-56.

13.  Ангеологија посланице Јеврејима, Атина 1998, стр.20.

14.  Мирко Томасовић – Агорица Томасовић, Српски језик. Уџбеник српског језика са граматиком и синтаксом, Атина 1998, стр. 272.

15.  Бог Логос. Генеза идеје о Логосу у светлости библијско-светоотачког поимања, Београд – Атина 2000, стр.468.

16.  Српски језик и књижевност, у ''Научни радови предавача и студената Центра за изучавање страних језика Атинског Универзитета'', том 1, свеска 2, Атина 2000, стр.     52-57.

17.  Тајна источника новога живота. Тумачење Свете тајне крштења са богословске, библијско – светоотачке, символичке, филолошке, типолошке, канонске, историјске, црквено-песничке и археолошке тачке гледишта. Београд-Атина 2001, стр. 338.

18.  Говори Господ. Свето Писмо и Свето Предање као израз живе саборности Цркве, Београд-Атина 2002, стр. 336.