Неколико општих напомена о усменом испиту:

Када испуни све своје предиспитне обавезе из одређеног предмета, те уколико су обезбјеђени остали Законом и нижим актима предвиђени услови, студент може да приступи завршном, усменом дијелу испита, послије којег ће добити завршну оцијену из предмета. Од ажурности професора и студената зависи колико ће испит бити пријатно и лијепо искуство, логичан завршетак једне етапе у научном развоју теолога.

На сам дан испита, професор ће у назначено вријеме извршити прозивање студената који имају намјеру да полажу испит. Студенти који нису извршили предиспитне обавезе ће притом бити упућени на начин на који могу да то учине. Студенти који су се квалификовали за полагање испита и који имају намјеру да га положе биће упућени на поредак полагања.

Да би се избјегле непријатне ситуације, молимо колеге који нису у потпуности спремни да изађу на испит да не приступају испиту „ради искуства“. Испит је јавни догађај и можете искуство о њему да стекнете присуствовањем и када не полажете. Сваки пут када неспремни покушавате да положите испит, излажете и себе и колеге-професоре стресној и непријатној ситуацији.

Усмено излагање треба да буде концизно и да се односи на питање које је постављено. Знање се показује тако што се концизно и зрело апсолвира постављена проблематика, а не тако што се нашироко и надугачко избјегава одговор на питање или се прелази са теме на тему. Посебно је непотребно и штетно претварати испит у црквену омилију у којој се најчешће иза високопарних фраза крије непознавање градива. Није битно само колико сте и којим тоном причали, него и шта сте рекли.

Испитом се показује Ваше знање, али он може бити и академска дискусија. Ипак, унутар те дискусије и даље важе правила академске колегијалности, аргументованости и поретка.

Испит је важна и званична ствар. Зато је неукусно, а и недозвољено фамилијаризовање са наставницима. Ако наставник жели да релаксира атмосферу неком шалом или напоменом, то не значи да испит треба да се претвори у комшијско-рођачко „ћакулање“. Као и у свему другом, важи правило: ништа преко мјере.

Када приступите полагању испита, оставите своје личне проблеме иза себе. И наставници имају своје личне проблеме. Онолико колико не желите да их они преносе на њихов однос ка Вама, немојте их ни Ви преносити на Ваш однос ка њима.

Правила важе тамо гдје нема љубави. У Цркви би требало да закон љубави буде изнад сваког другог. Потрудимо се заједно да нам сва горња упуства буду непотребна.

Са искреним поштовањем и срдачним поздравима

свим колегиницама и колегама

др Дарко Ђого