Протојереј доц. др Љубивоје Стојановић, рођен је 25. јануара 1961. године у селу Чокешини, општина Лозница. Основну школу завршио је у Мачванско Прњавору. Богословију Светога Саве и Богословски факултет у Београду, 1989. године. Магистрирао је на тему Пастирско – катихетски рад Јована Кроштанског 1995. године, а докторирао је 1997. године на тему: Црквено –просветитељски рад Светога Петра Цетињског.

Рукоположен је 1980. године и до 1993. године био парох у епархији банатској (Меленци, Јарковац, Зрењанин, Панчево).  Од 1989. до 1993. био црквено-судски тужилац епархије банатске. Године 1993. изабран је за асистента Богословског факултета у Београду на катедри за Пастирско богословље са Омилитиком. 1997. године изабран је за доцента истог Факултета и поменуте катедре. Од 1998. године доцент је и на духовној академији у србињу. Од 1999. године предаје Организацију и мисију Цркве на Богословском институту у Београду. Од 1993. до 1998. године био је одговорни уредник црквеног листа Православље. Почасни је члан Великог црквеног суда.

Објавио је збирку беседа Јеванђелски бисер, Зрењанин 1994; роман Раскршћа, Зрењанин 1993; Црква и унутарцрквени живот, ''Српски сион'', бр.2. 1995; Здрава црквеност и нецрквено секташење, ''Српски сион'', бр. 4. 1996;  Црква непрестано и неућутно богослужи, ''Хришћанска мисао'', 2. 2000; Веронаука неће угрозити школски систем, ''Искон'', Врање 2001; Хришћанин-Црква-савремено друштво, зборник радова ''Врхбосенсија'', Сарајево 2000; Омилије на Књигу Постања, ''Православље'', 1999/2000.