Дана 17. 06. 2010. године, у амфитеатру Православног богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи, одржана је одбрана докторске дисертације мр Далибора Петровића, вишег асистента на предмету историја Цркве.

Чланови комисије за одбрану докторске дисертације су били: проф. др Предраг Пузовић у својству предсједника комисије, проф. др Радомир Поповић у својству ментора и доц. др Владимир Вукашиновић. Тема рада је: „Улога патријарха Никона у животу руске Цркве 17 века“.

Предсједник комисије, протојереј ставрофор, др Предраг Пузовић, је прочитао биографију кандидата и оцјену комисије, која је закључила да су испуњене све законом предвиђене обавезе да господин Петровић приступи одбрани своје дисертације.

Истакао је да је ово наставак једне позитивне тежње да факултет стекне свој кадар. Ријеч је узео кандидат, који је изложио кратак експозе рада, у којем је истакао да тема није до сада у овом обиму обрађивана, бар на нашем говорном подручју. На руском говорном подручју је обрађивано више питање реформи патријарха Никона, него његов однос са свјетовним властима, а што је у раду истакнуто. Члан комисије, др Владимир Вукашиновић, је похвалио кандидатов рад и замолио га да објасни његове богословске димензије, што је г. Петровић и учинио, повезујући реформе патријарха Никона са њиховом догматском подлогом. Пресједник комисије, др Пузовић, је истакао историографски значај рада и поставио кандидату задатак да објасни однос патријарха Никона и пећког патријарха Гаврила Рајића. Приликом одговарања на то питање, мр Далибор Петровић је показао изузетно познавање и те проблематике. Ментор, др Радомир Поповић, који је својим научним радовима дао изузетан допринос проучавању истије Руске цркве, поставио је питање свеправославног значаја догађаја у Русији у вријеме патријарха Никона. Господин Далибор Петровић је истакао улогу источних патријараха и пећког патријарха у тим догађајима.

Комисија се сагласила да је мр Далибор Петровић успјешно одбранио своју докторску дисертацију и стекао звање доктора богословских наука. Многобројна публика у којој су били Његово Високопреосвештенство, митрополит Николај, професори, родбина, студенти и други пријатељи, је била задовољна оним што су могли да чују, што је потврђено и громогласним аплаузом.